Da li smo previše opterećeni kilogramima?

U modernom dobu, dobar izgled se ističe kao jedan od glavnih kvaliteta čoveka, a sve češće se povezuje sa zahtevom da se bude mrsav. Mediji su do te mere počeli da isticu mršavost kao kvalitet da su ljudi, posebno žene, opterećeni brojanjem kalorija i razmišljanjem o hrani. Anoreksične manekenke i javne ličnosti predstavljaju model devojkama koje se svakodnevno izgladnjuju.

Kako mediji utiču na percepciju tela?

Mnoge osobe priznaju da su pod uticajem medija razvile nerealne standarde o svom telu. Čak i kada spadaju u kategoriju normalne ili čak ispodprosečne težine prema BMI indeksu, osećaju se nezadovoljno. Jedna od ispitanica navodi: Evo, npr., sada sam se ugojila pola kilograma, tako da imam 52.5 kg na visinu od 170 cm. Znam da to nije puno i da prema tabeli preporučenog BMI spadam u kategoriju neuhranjenih, ali bukvalno sam ljuta na sebe zbog tih pola kilograma.

Zdravlje ili izgled – šta je važnije?

Dok neki ljudi žrtvuju zdravlje kako bi postigli "idealnu" figuru, drugi su svesni da je balans ključan. Meni je stalo da lepo izgledam i budem vitka, ali ne po cenu zdravlja. Ja to postižem pravilnom i zdravom ishranom, ne gladovanjem i sportom. Inače, ja sam protivnik bilo kakvih rigoroznih dijeta i gladovanja. Mislim da čovek treba da pre svega poštuje sebe i svoje telo i bude svestan njegovih mogućnosti i ograničenja.

Opasnost ekstremnih dijeta

Neki korisnici dele iskustva sa ekstremnim gubitkom kilograma koji dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema: Devojke, imam drugaricu koja je zaista bila opterećena kilogramima i onda je odjednom krenula da mršavi. Iza mesec dana je skinula 15 kg, došla je na kilažu od 45 kg i završila u bolnici sa dijagnozom anoreksija. Ona je samo izbacila hleb, testo i tome slično. Sada je dobro koliko može biti, i dalje joj se gadi hrana, a doktor joj je rekao da se zbog te ishrane vratila bolest očiju koju je imala kao mala i da će imati vid još nekih 5-10 godina dok potpuno ne oslepi.

Kako izaći iz začaranog kruga?

Umesto ekstremnih dijeta, mnogi savetuju umerenost i dugoročne promene: Zaboravite sve one sumanute savete tipa 'kako izgubiti deset kilograma za pet dana'. Dijete koje podrazumeva totalno gladovanje jednostavno nije održivo. Čovek nije napravljen da može da živi na čaši vode i dve jabuke dnevno. Sa takvim metodama, ako ste baš mazohista, izgubićete možda nekoliko kilograma, a onda ćete izmučeni i gladni navaliti na frižider i biće još gore.

Saveti za održivu ishranu:

• Zamenite nezdrave obroke sa nutriciono bogatijim opcijama (npr. umesto bureka – integralno pecivo, musli, voće).
• Smanjite unos šećera i gaziranih sokova.
• Uključite fizičku aktivnost (trčanje, plivanje, vožnja bicikla).
• Ne zabranjujte sebi omiljenu hranu, ali kontrolišite količinu.

Kako prestati da budemo opsednuti brojkama na vagi?

Mnogi ljudi se tokom dana više puta mere i panično reaguju na svaku promenu: Ja sam opsednuta kilogramima – svaki dan se merim, nekad i više puta u toku dana, i užasno se nerviram što mi kilaža varira od 0.5 do 1 kg. Bez obzira što mi svi kažu da je to normalno, ja se razočaram i padam u očaj.

Ključ je u promeni mentaliteta: Nije važno koliko će kilograma vaga pokazati – važno je kako izgledate. Nismo svi isto građeni, tako da sve te formule oko idealne težine padaju u vodu. Neko sa 170 cm i 55 kg izgleda taman, a neko je mršav.

Zaključak: Balans između zdravlja i izgleda

Opsesija kilogramima može dovesti do ozbiljnih poremećaja ishrane, depresije i gubitka samopouzdanja. Umesto da se fokusiramo na brojke, treba težiti zdravom životnom stilu koji uključuje:

• ravnomerne i hranljive obroke,
• redovnu fizičku aktivnost,
• mentalnu svest o sopstvenoj vrednosti.

Najvažnije je da se čovek lepo oseća – da ne gladuje, da ne broji kalorije, ali i da ne jede kao svinja. Konačni cilj bi trebalo da bude osećaj zadovoljstva sobom, a ne ispunjavanje tuđih standarda lepote.